Односи и суштински проблем Републике Србије и Републике Српске


Трагедија једног народа се не може исписати, нити бројчано приказати, већ то остаје у духу народа . Слободарске идеје на овим просторима познате су кроз историју, посебно на тлу Балканског полуострва. 

Пише: Далибор Симић

Дрина, једна од најлепших река, природна препрека, а опет само део који се мора препливати. И са једне и са друге стране живи исти народ, народ са потпуно истим менталитетом, са потпуно истим емоцијама. Народ који дели потпуно исту муку, без значајне разлике. И једна и друга страна се у прошлости  борила за сопствени опстанак и управо је та  слободарска идеја одржала тај исти народ на овим просторима. Одвајкада је постојла сарадња и једне и друге стране, то је неминовност,  јер нас је историја научила да у нашим венама тече поптуно иста крв, и да нам је слободарска идеја иста. Сва  она тама која је прекрила Балкан ће у будућности нестати.  

Наше јединство и везу која се кроз векове уназад доказује и показује, као и сама љубав међу нама преко Дрине и са ове друге стране јесте и сама чињеница да смо увек били ту и у добру и у злу. За време ратних дешавања свако од нас Срба са ове стране Дрине је и последње слао својој браћи  не би ли помогао. Када се црни талас преместио и над нашим небом, Српска је била ту.  До дана данашњег се братска љубав неизмерно показује и доказује, љубав која ће већно трајати. Морамо веровати у будућност, јер нам је то једина нада која ће читав регион помирити и ујединити.

И са једне и са друге стране Дрине имамо нестанак нашег народа и наш национални идентитет  полако нестаје. И једна и друга страна се соучавају са овим проблемом  и настоје да то евидентно смање, али дефинитивно  свако од нас поједничано мора допринети у решавању тог проблема како би се тај процес релативно убрзао. Млади образовани људи који су спремни да прихвате жртву и да сав труд уложе за добробит једне заједнице су једино решење. Њиховим ангажовањем бисмо постигли  ближе и боље односе у областима економије, културе и других сфера и то путем образованог система и разних организација.  

Републички завод за статистику процењује број становника у Републици Србији у 2019. години је 6.945,235. Посматрано по полу, 51,3% чине жене ( 3.561,503 ), а 48,7% мушкарци ( 3.383,732 ). Настављен је тренд депопилације, што значи да је и стопа раста становништва, у односу на претходну годину, негативна и износи -5,4%. 

Од  укупног  броја  градова  и  општина  у  међупописном  интервалу  1991-2013. године у 51, или 82,2% простора Републике Српске дошло је до  смањења броја становника. Највећа депопулација је изражена на простору  источних делова Српске.

Тренд смањења становништва наставиће се до 2050. године када ће Србија имати 6,3 милиона становника. Са истим проблемом се суочава и Република Српска.  Насатвљање тренда губитака становништва тражи радикалну преоријентацију јавних политика у погледу кључних питања као што су промена стратегије развоја и стављања акцента на равномернији регионалнији развој, на развој пољопривреде и села и на масовно запошљавање.  Слабе државе су препознате као нестабилне и несигурне за инвестирање и развој, зато морамо прорадити по том питању и допринети побољшању заједнице и то применом сопственог знања.

Млади немају поверења у институције и просто су приморани да своју срећу потраже негде у иностранству. Студенти који су уписали факултет већ унапред знају где ће њихова следећа одредница бити. Побољшавањем комуникације и сарадње региона , а посебно међуградске сарадње ће створити и ојачати везу и као резултат тога родиће се  идеја која ће утицати на смањење негативне стопе  раста становништва, идеја о решавању демографског питања као и питања опстанка младих. Када би сe једнa и другa страна финансијски потпомагала и радила на повратку дијаспоре, онда бисмо имали примену новог знања, нових технологија што утиче на сам економски раст, а што  уједно мотивише младе људе да остану на свом вековном огњишту. 

Живимо у нади и вери у Господа Бога да нам помогне да одржимо нашу љубав у овим тешким временима и да заједно у овој Лађи нашег вековног страдања дочекамо светлост Сунца са Истока. 

O aутору:

Далибор Симић, студент Факултета инжењерских наука у Крагујевцу. Активан члан удружења Центар за Српско-Руску сарадњу – ЗЕНИТ. Говори руски и енглески језик.

Пројекат ,,Глас права је глас развоја Републике” подржан је од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону путем конкурса за суфинансирање пројеката 2020. године.