Oмбудсман из реда студената у Србији и Републици Српској


У Републици Србији Студент омбудсман постоји на универзитетима у Новом Саду и Нишу. Статут Универзитета у Новом Саду предвиђа у оквиру надлежности Студентског парламента Универзитета, избор студента омбудсмана. (Статут Универзитета у Новом Саду, бр. 01-192/2 од марта 2018, члан 86.)

Пише: Лазар Ћосић

На основу те одредбе, Пословник Студентског парламента Универзитета у Новом Саду предвиђа да Студента омбудсмана, по прибављеном мишљењу надлежног органа Правног Факултета у Новом Саду, бира Студентски парламент, већином од укупног броја чланова. Начин избора, престанак мандата и начин поступања студента омбудсмана уређују се Одлуком о студенту омбудсману, коју је донео Студентски парламент Универзитета у октобру 2018. године.
(Пословник о раду Студентског парламента Универзитета у Новом Саду, бр. 04-118/5, чл. 43.)

До тада је Студент омбудсман функционисао на основу претходне Одлуке о студенту омбудсману. Између ње и тренутно важеће Одлуке не постоји правни континуитет, из разлога што у Статуту није било речи о овој институцији, већ је она била аутономни пројекат Студентског парламента.
С друге стране, на Универзитету у Нишу, питање Студента омбудсмана регулисано је на сличан начин као што је то било на Универзитету у Новом Саду до 2018. године. Пословником Студентског парламента Универзитета у Нишу (у даљем тексту Пословник Студентског парламента у Нишу) предвиђена је институција Студента омбудсмана, његова надлежност, поступак избора, те начин функционисања и поступања. (Пословник о раду Студентског парламента Универзитета у Нишу, од 07. априла 2016, чл. 43 и 44.)

Одлуком о студенту омбудсману Универзитета у Новом Саду (у даљем тексту Одлука о студенту омбудсману), студент омбудсман је дефинисан као независно тело Студентског парламента, које штити права студената факултета и високошколских јединица у саставу Универзитета. Пословник Студентског парламента у Нишу пропушта да да сличну дефиницију. (Одлука о студенту омбудсману Универзитета у Новом Саду, бр. 01-64/98-5 од октобра 2018.)

Услови који се тичу избора омбудсмана на ова два универзитета готово да су идентични. Тако и у једном и у другом случају, кандидат мора да је студент најмање треће године основних студија правног факултета, да није дисциплински кажњаван и да поседује адекватну препоруку издату од стране надлежог органа правног факултета на ком је студент (у Нишу се захтева и додатни услов у виду просечне оцене, најмање 8.00) .
Мандат и једног и другог омбудсмана траје две године, што се поклапа са мандатом Студентског парламента који га бира. Најприметније разлике тичу се поступка разрешења. У Новом Саду, захтев може да поднесе најмање једна трећина чланова Студентског парламента, али да би до разрешења и дошло, потребна је двотрећинска већина од укупног броја чланова Студентског парламента. У Нишу je пак потребна иста већина за покретање поступка и за само разрешење, а то је половина од укупног броја чланова.
И један и други омбудсман дужнан је да подносе редован годишњи извештај Студентском парламенту. Студент омбудсман Универзитета у Новом Саду у оквиру своје надлежности контролише поштовање загарантованих права студената, прима и испитује притужбе које се односе на повреду права студената, посредује у мирном решавању спорова, упућује препоруке надлежним органима и учествује у раду Студентског парламената Универзитета без права гласа. Сличну надлежност има и Студент омбудсман Универзитета у Нишу, уз једну битну разлику, он може да поступа само на факултетима који немају омбудсмана на факултету и то уз претходну сагласност студентског парламента односног факултета.

Одлука о студенту омбудсману предвиђа да се њему могу обратити сви студенти Универзитета у Новом Саду уколико сматрају да су им радом студентских организација, студентских представника, служби и органа факултета или Универзитета повређена права гарантована Болоњском декларацијом, Законом о високом образовању, Законом о ученичком и студентском стандарду, Статутом Универзитета, статутима факултета, те статутима и правилницима студентских организација. Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС) основала је Студентског омбудсмана са циљем да „попуни празнину“ која постоји на оним универзитетима и факултетима који још увек нису формирали своје омбудсамне. Студентски омбудсман у оквиру тих факултета може поступати само уз сагласност студентског парламента конкретног факултета или универзитета. Вршећи своју функцију студентски омбудсман штити права студената, посредује у мирном решавању спорова, промовише поштовање права и интереса студената загарантована Законом о високом образовању и другим правним актима, те студентима даје савете о правним стварима. Студентског омбудсмана именује скупштина на предлог председника СКОНУС-а, на период од две године.

На предлог председника СКОНУС-а или две трећине његових чланова, Скупштина може разрешити Студентског омбудсмана. (Статут Студентске конференције универзитета Србије, од 26. децембра 2017, чл. 21 и 22.)

На крају треба споменути да је Република Српска десета у Европи, а прва у региону која је установила универзитетског омбудсмана из реда студената. Надлежност Студента омбудсмана Републике Српске простире се на све високошколске установе на територији Републике Српске, како државне, тако и приватне.

Према Закону о студентском организовању, Студент омбудсман Републике Српске прима притужбе студената које се односе на њихова права, учествује у поступку медијације са надлежним органима и високошколским установама са којих ти студенти долазе, саветује студенте, те учествује у дисциплинским поступцима против студената ради заштите њихових права. (Закон о студентском организовању Републике Српске, Службени гласник Републике Српске, бр. 58/2016, чл. 28.)

ЗАКЉУЧАК


Данас, називати се омбудсманом дефинитивно је у моди. Разлог томе вероватно је прилагодљивост омбудсмана готово сваком окружењу. Еволуција омбудсмана не престаје ни данас. Доминантност омбудсмана као националне институције за заштиту људских права, за собом оставља некада основну, а сада већ превазиђену поделу на класичне и хибридне моделе ове институције. У савременим правним системима готово сви појавни облици омбудсмана, ако не непосредно, онда пак посредно врше и функцију заштитника људских права. Зато сматрамо да је најпримереније под именом општи омбудсман објединити класични, хибридни и модел националне институције за заштиту људских права. Ширењем општих омбудсмана по свету, јавља се потреба за све већим бројем специјализованих омбудсмана.

Нужно се намеће питање компетенције омбудсмана из реда студената, али са друге стране, у пракси се показало да се студенти са више поверења обраћају свом колеги. Такође, дискутабилно је питање којој врсти омбудсман припада универзитетски омбудсман из реда студената.

Узимајући у обзир чињеницу да студентски парламент бира оваквог омбудсмана, а да он у оквиру своје надлежности контролише рад студентских организација, студентских представника, те служби и органа факултета и универзитета. Ипак, водећи рачуна о томе да је студентски парламент орган универзитета, ближи смо мишљењу да се у овом случају ради о интерном типу омбудсмана. Међутим, како Студентски омбудсман СКОНУС-а и Студент омбудсмана Републике Српске нису изабрани у оквиру универзитета, рекли би смо да они припадају неком облику специјализованих омбудсмана. За крај, мишљења смо да би најбоље решење било формирање универзитетског омбудсман као колективног тела, које би чинили омбудсман из реда професора и омбудсман из реда студената. Овакав омбудсман, изабран од стране органа универзитета, припадао би интерном типу, али сматрамо да би у свом раду био изузетно ефикасан.

О аутору:

Лазар Ћосић, био је у два мандата у периоду од 2016. до 2019. године Студент Омбудсман Универзитета у Новом Саду.
Током његовог првог мандата одредба о Студенту омбудсману унесена је у Статут Универзитета у Новом Саду, те је тако положај ове институције коначно правно утемељен.
Учесник многобројних семинара и конференција.
Тренутно је предсједавајући Новосадског омладинског форума – скуп омладинских организација, организација за младе, неформалних група које раде на унапређењу локалне омладинске политике.

Пројекат ,,Глас права је глас развоја Републике” подржан је од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону путем конкурса за суфинансирање пројеката 2020. године.