Србија, Српска, Русија


Везе Републике Србије и Републике Српске су нераскидиве. Ради се о истом народу. Исти дух обитава у нама. Имамо заједничку културу, језик, крв, веру, заједничку историју, али и будућност. С обзиром да се бавим српско-руском сарадњом и очувањем нашег заједничког наслеђа говорићу кроз ту призму.
У даљем тексту нећу одвајати народе Републике Србије и Републике Српске, већ ћу их посматрати као целину у историјском, културном, као и у смислу порекла.

Пише: Алекса Гајић

Са Русијом нас спаја много тога. О неким аспектима сам већ говорио у сличном контексту. Дакле, везивне тачке су порекло, сличност језика који су раније били још ближи, вера, историја. Додао бих и будућност.  Увек смо били на истој страни. Свети Сава, који је заједно са својим оцем Стефаном Немањом поставио темељ наше државности и вере, замонашио се у руском манастиру светог Пантелејмона, на Светој гори. Можда он није раније изабрао да се баш овде замонаши, иако јесте чврсто решио да се замонаши и крене на пут са руским монасима, али случајности не постоје. У том случају онда је то било предодређено. Даље се веза учвршћивала све више. Размена духовног богатства, помагање у ослобођењу Срба на Балкану ( ту је велику улогу играо Србин из Републике Српске о коме ћу касније писати), спас српске војске, а тиме и народа, у Првом светском рату када су се захваљујући светом руском цару Николају II наши војници укрцали на бродове и кренули на пут опоравка пред славан повратак у отаџбину. Русија је могла сачекати са уласком у рат, али би онда судбина Срба и осталих Словена на Балкану била другачија. Зато је мобилизација почела одмах након објаве рата Србији.

Како не бих сувише ишао у ширину, преусмерићу пажњу на личност која спаја Србију, Српску и Русију. Говорим о једној од најзначајнијих личности у историји поменутих субјеката.  Гроф Сава Владиславић Рагузински, односно Сава Лукић. То је великан који је обележио прву половину осамнаестог века, а чија дела имају трага и у садашњости.

Сава се родио 16. јануара 1668. године у Јасенику, данашњој општини Гацко у Републици Српској. Рано се преселио у Дубровник, одакле и потиче назив Рагузински. О њему доста сазнајемо из књиге Јована Дучића „ Гроф Сава Владиславић“. 

Навешћу неке од заслуга овог православног Србина, саветника императора Петра Великог и императорке Јекатерине I.

Склопио је споразум о разграничењу Русије и Кине, који је и данас на снази.

Основао је први православни храм у Кини.

Оснивач је руске обавештајне службе, упознао је Русе са мапом Црног мора.

Допринео је склапању руско-турског мира.

Основао је град Троицкосавск, данашњу Кјахту. Овај град био је центар трговине између Русије и Кине.

Подигао је храм посвећен Светом Сави у поменутом граду.

Из Етиопије је довео роба којег је поклонио Петру Великом. Тај роб био је прадеда Пушкина. Тако је Сава утицао на појаву Александра Сергејевича, личности светског гласа и поштовања.

Био је мецена. Антоније Вивалди му је, између осталих, посветио чувену оперу „Четири годишња доба“.

Подстицао је руског императора да културно и војно помаже Србима на Балкану.

Овај диплома у служби Руске империје, носилац ордена Александра Невског и ордена светог апостола Андреја Првозваног, сахрањен је у Благовјештенској цркви Александро-Невске лавре. Ту су се сахрањивали руски императори, што сведочи о значају овог и полиглоте и путописца.

Осврнућу се и на садашњост. Република Србија и Република Српска сарађују са Русијом на свим пољима. Наши политички предводници су стајали раме уз раме са руским лидером у Москви на обележавању годишњице победе над фашизмом. Овде се види наше јединство. Треба споменути и да је председник Русије одликовао председника Србије орденом Александра Невског за велики допринос у развоју сарадње две земље.

Имамо и привредне споразуме.Уз то, Србија је једна од ретких европских земаља, ако не и једина, која није уводила санкције Русије када је почињала општа антируска хистерија. Против санкција била је Република Српска.  Помоћ добијамо у војној техници, као и у сада актуелној ситуацији изазваној вирусом. Све више се учи руски језик код нас. Република Српска има потписан привредни  споразум са градом од федералног значаја, северном престоницом Русије, Санкт Петербургом. Русија константно ради на очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије, као и на очувању положаја Српске као једног од два равноправна ентитета Босне и Херцеговине, позивајући се на резолуцију СБ УН 1244, односно на Дејтонски споразум.

Од неколико судбоносних речи ћу извести скраћеницу која је раније имала сасвим друго значење. СССР- овог пута означава Словенство, Србију, Српску и Русију, спој који ће уважавати оно што смо вековима стварали, поштоваће традицију, веру, наш идентитет.

Живео нови СССР који ће поштовати све традиционалне верске конфесије!
Живело Словенство, живела Србија, Српска и Русија!

О аутору:

Алекса Гајић је рођен 16. Јануара 1998. године у Крагујевцу. Председник „ЦЕНТРА ЗА СРПСКО-РУСКУ САРАДЊУ ЗЕНИТ“.
Носилац  црног појаса у каратеу и звања мајсторског кандидата у шаху.
Апсолвент Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Говори течно руски језик. Хоби: стихови, психологија…

Пројекат ,,Глас права је глас развоја Републике” подржан је од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону путем конкурса за суфинансирање пројеката 2020. године.