У времену свеприсутне глобализације и свакодневне промоције мноштва нових трендова кроз мреже масовног информисања, до просјечног читаоца брдовитог Балкана дошле су вијести о постојању групе људи коју су медији, у недостатку прецизније дефиниције, означили као „фриленсерe. ”
Пише: Немања Бабић
Овако слободно кориштење англизма одмах указује да је ријеч о новој појави, али бројним младим људима у Републици Српској и Србији већ дуго познатој и значајној за обезбјеђење егзистенције. Према процјенама Удружења радника на интернету, у Србији живи око 100.000 фриленсера. Број фриленсера у Републици Српској није познат, али је заступљеност ове врсте радне снаге из Републике Српске на популарним платформама за пружање услуга преко интернета значајно мања у односу на Србију. У овом чланку можете прочитати више о сложености правних односа који се крију иза термина „фриленсер”, врстама послова које фриленсери обављају, правном оквиру за регулисање статуса фриленсера у Републици Српској и Србији те проблемима са којим се фриленсери срећу при регулисању свог правног статуса.
Прије анализе појма и правног оквира регулисања, неопходно је дати одговор на питање која лица, односно групе лица се крију иза термина „фриленсери.” Појмовно одређење овог термина из енглеског говорног подручја не одговара обиму и врсти друштвених односа који су истим појмом обухваћени у српском језику.
Судећи по тренутној ситуацији, овим појмом су обухваћене три групе лица, а то су: радници на интернету, станодавци који издају некретнине преко иностраних интернет платформи за оглашавање и лица која остварују добитак од игара на срећу у иностранству.
Како станодавци и лица која приходују од играња игара на срећу не обављају рад и појмовно не одговарају релевантним институтима англоамеричког права, није оправдано користити термин „фриленсери“ за означавање тих група лица.
Радници на интернету су лица која покушавају да постигну одређени циљ обављајући физички или ментални рад и за то примају одређену накнаду. Када је ријеч о врстама послова, спектар доступних послова на интернету је доста широк и константно расте због предности које овај облик ангажовања радне снаге има за послодавце.
Неке од најпопуларнијих области су веб-развој (развој интернет софтвера), развој софтвера, обрада фотографија и видео снимака, анимирање, графички дизајн, писање чланака, превођење, предавање страних језика, статистичка анализа, администрација и одржавање система, уношење података и други. Када је ријеч о просјечној старости, према статистичким подацима из Сједињених Америчких Држава, просјек ове групе је 40,2 године старости. Не постоје званични подаци о просјечној старости радника на интернету на нашим просторима, али се на основу доступних информација може закључити да су то углавном млади људи. Врло често студенти или млади који су недавно дипломирали и, како то бројни представници ове групације истичу у изјавама за медије, нису до посла могли доћи на други начин. Међу радницима на интернету има и стручњака са вишегодишњим искуством из разних области који своје услуге наплаћују више од просјека, па се о њиховим натпросјечним примањима често говори када се извјештава о примањима радника на интернету. Међу боље плаћеним су и власници веб сајтова те творци популарних апликација за мобилне телефоне. По природи ствари, у сваком друштву је број оваквих лица значајно мањи од оних који имају просјечна и исподпросјечна примања. Просјечна сатница варира значајно у зависности од посла и способности лица које га обавља. Постоје послови који су плаћени свега 1 амерички долар на сат, а постоје и они који су плаћени неколико десетина пута више. Поред осталих фактора, земља поријекла лица може значајно да утиче на висину накнаде. Радници на интернету из Републике Српске и Србије су углавном плаћени мање него радници из САДа или земаља Западне Европе, посебно у областима у којим познавање енглеског језика представља битан фактор за извршавање пословних задатака.
За обављање било којег посла преко интернета за стране послодавце неопходно је познавање енглеског или неког другог језика на конверзацијском нивоу и посједовање макар једне специјализоване вјештине за коју је страни послодавац вољан да плати. Специфичност услова под којим се обављају, неопходност специјализованих вјештина и често врло ниска накнада за рад су карактеристике које чине „фриленс послове“ прихватљивим углавном млађој популацији.
Термин „фриленсер ” (енглески: freelancer) се први пут спомиње у раном XIX вијеку и везује за шкотског писца Валтера Скота (1771-1832). Он у свом роману Ајванхо 1820. године за војника плаћеника користи термин „free-lance” који у директном преводу на српски језик значи „слободно копље“ или у нешто слободнијем преводу „слободнокопљаш.”
Ова кованица је значење у којем је користимо данас попримила готово два вијека касније са појавом лица које англоамеричко право препознаје и дефинише као лица која су самозапослена и нису обавезна да за једног послодавца обављају послове дугорочно.
Поред овог, англоамеричко право познаје и институт „независни уговарач ” (енглески: independent contractor) који се у погледу правних посљедица и услова рада разликује од института „фриленсер.”
Због предности које овакви видови запошљавања дају послодавцима, слична рјешења су прихватиле бројне државе Далеког Истока у намјери да на тај начин привуку велике послодавце из развијених држава. Правни системи држава континенталне Европе, укључујући и државе Балкана, не познају ове институте. Европска комисија је у Директиви 2010/41/еу одредила самозапослене особе као све особе које обављају дјелатност са циљем остварења дохотка за свој рачун, под условима утврђеним националним правом.
На овај начин је остављена слобода законодавцима да самостално регулишу односе. Оваква рјешења у државама Европске Уније су мотивисана заштитом права радника, али често представљају препреку за остваривање права лица која обављају послове за стране послодавце.
Правни системи Републике Српске и Републике Србије не познају ове институте. У Србији, држави која има значајан број лица која обаваљају послове за стране послодавце, ово је довело до потешкоћа у примјени релевантних Закона о порезу на доходак грађана Републике Србије („Службени гласник Републике Србије” , број 24/2001), Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање Републике Србије („Службени гласник Републике Србије”, број 84/2004) и Закона о пензионом и инвалидском осигурању Републике Србије („Службени гласник Републике Србије”, број 34/2003).
Према рјешењима Закона о порезу на доходак грађана, физичка лица која остваре приход на основу уговора који садржи претходно наведене инситуте треба да плате порез на доходак који износи 20 одсто од опорезивог дијела који се обрачунава тако што се бруто износ умањи за нормиране трошкове који износе од 20 до 50 одсто у зависности од врсте и предмета уговора које опорезовано лице закључује и на основу којег стиче приход. Поред пореза на доходак, лица која су стекла приход по овом основу су дужна да плате и 25,5 одсто опорезивог дијела као допринос за пензионо и инвалидско осигуранје, те 10,3 одсто за здравствено осигурање. Са друге стране Дрине, у Републици Српској је предвиђено плаћање пореза на доходак у износу од 10 одсто за лица која остварују приход на претходно наведене начине, али постоје разлике у погледу одређивања опорезивог дијела прихода у зависности од основа по којем је приход остварен. Законом о порезу на доходак Републике Српске („Сужбени гласник Републике Српске ”, број 60/2015), уведен је институт који не познаје право Републике Србије, а то је мали предузетник. Мали предузетник је лице које обавља самосталну дјелатност, изузев самосталних занимања, и које нема више од три запослена радника. Ово лице не смије да остварује приход већи од 50.000 КМ на годишњем нивоу и не смије да остварује приход заједничким обављањем дјелатности. Порез на доходак малог предузетника износи 2 одсто укупно оствареног прихода, али не мање од 600 КМ на годишњем нивоу.
Питање доприноса је регулисано Законом о доприносима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске”, број 116/12, 103/15) и овим законом је предвиђено да се доприноси не плаћају на приходе који не представљају доходак или који су ослобођени плаћања на основу закона којим се уређује порез на доходак. Закон о порезу на доходак Републике Српске не садржи одредбе које се искључиво односе на фриленсере и независне уговараче, а у одредбама које се односе на ослобађање од плаћања пореза на доходак нема предвиђених основа за ослобађање лица која се збирно означавају као радници на интернету.
Закон о доприносима Републике Српске таксативно одређује обвезнике доприноса, а на листи се налазе лица која остварују приход на основу уговора о дјелу као и лица која су запослена код иностраног послодавца, ако нису обавезно осигурана код иностраног носиоца социјалног осигурања.
O аутору:
Немања Бабић, студент Правног факултета Универзитета у Бањој Луци. Има дугогодишње искуство у раду у невладином сектору и раду преко интернета.
У слободно вријеме воли да учи, истражује и путује.
Пројекат ,,Глас права је глас развоја Републике” подржан је од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону путем конкурса за суфинансирање пројеката 2020. године.
