Када размотримо све могућности које се пружају радницима на интернету, тешко је не доћи до закључка да правни системи нису имали у виду овај облик рада и све потешкоће које се везују за утврђивање статуса, права и обавеза лица која обављају ове разнородне послове које спаја једна заједничка карактеристика, а то је чињеница да се комуникација са послодавцима обавља преко интернета.
Пише: Немања Бабић
Постојећи институти у овој области и регулатива која их прати одговарају потребама лица која се трајно и професионално баве неком дјелатношћу. Регистрација било које од предвиђених форми је условљена обавезама које радници на интернету, посебно млади, нису у могућности да прихвате не зато што не желе него зато што не могу. За разлику од самозапослених или радника у привременом или сталном радном односу код којих постоји извјесност у погледу могућности вршења дјелатности или трајања радног односа, радници на интернету у правилу немају такве спознаје.
Платформе које спајају клијенте и послодавце због конкурентности дају могућност послодавцима да откажу сарадњу радницима на интернету без значајних посљедица. Конкуренција на овом тржишту је слободна, врло мало регулисана и карактерише ју огромна понуда радне снаге. За оне који више воле сликовите примјере, замислите хиљаде фризерских салона пореданих један до другог. При избору фризерског салона у тој мисаоној конструкцији имате могућност да их поредате како год желите, прочитате искуства, цијене, тражите од њих да вам понуде нижу цијену и да услугу изврше у најкраћем могућем року. То је окружење у којем интернет радници обављају своје послове и проналазе клијенте.
Положај младих, посебно студената, у оваквим условима рада је посебно тежак. За успјех на интернет тржишту рада потребан је квалитет, континуитет, конкурентност и вријеме. Послодавци по правилу желе специјализован рад у складу са дефинисаним правилима одређене области. У неким областима је неопходан континутет рада на одређеном пројекту илу у обављању неке врсте посла, а раднику се не оставља простор да слободно одреди колико ће радити. Непоштовање рокова и преузетих обавеза резултира губитком клијената, а они који нису стално присутни и у потрази за клијентима врло тешко могу да нађу нове.
Све ово одузима много времена којег студенти често немају довољно. Провођењем постојећих рјешења, ситуација би била значајно отежана за студенте и младе раднике на интернету. Рјешења релеватних закона којим се регулише питање пореза на доходак физичких лица нису довољно уређена. У случају примјене у Србији је видљив и значајан број недостатака и неправилности који падају на терет младим људима. Истовремено, друге земље у развоју пружају значајно повољније услове за раднике на интернету, посебно младе. Овај тренд прате и дигиталне платформе за размјену новца. Иако матична држава има право да добије податке о својим држављанима, пут контроле за државне органе је спор.
За разлику од тога, све су бројније платформе које омогучавају чување и трансфер новца у иностранству. Овакве услуге омогућавају корисницима да избјегну пријаву прихода у матичној држави. За оне са већим примањима су ту и државе које нуде повољне услове чувања новца, регистрације и легализације прихода. Све ово доводи до закључка да ће се напослијетку копље сломити на онима који зарађују најмање, а то су млади. Они који имају више ће пронаћи повољније дестинације за регулисање статуса. Чак и они који би жељели да се региструју у Републици Србији и Републици Српској често то не чине у страху да ће порески органи, како су то претходно чинили, у постпуку контроле уназад обрачунати и обавезе које су радници на интернету остварили у прошлости када нису били сигурни у извјесност прихода или пак нису остварили довољно да обезбједе егзистенцију обављајући ове послове. Ипак, није све тако црно.
Власти у Србији су најавиле доношење новог закона којим би се уредио положај радника слободних занимања. Порески органи у Републици Српској ипак нису посезали за рјешењима неповољним за раднике на интернету до сада и постоји простор да се област додатно уреди и на тај начин створе услови за уједначенију и добровољнију примјену постојећих и нових рјешења. Иако је обавеза плаћања пореза и морално и законски утемељена, чињеница је да лица углавном бирају ове послове зато што нису у могућности да пронађу послове за које су квалификована у својој матичној држави, а често их обављају док не стекну услове за конкурентност на локалном тржишту рада или оснивање властитог предузећа. Чињеница је и да су услови под којим се овакви послови обављају значајно другачији и да постојећа рјешења не задовољавају потребе оних који овакве послове обављају.
Примјена неповољних рјешења у досадашњој пракси углавном доводи до економске или потпуне емиграције лица, углавном младих.
Питање које нам остаје и на које треба да дамо одговор је сљедеће – постоји ли друштво којем не требају млади?
О аутору:
Немања Бабић, студент Правног факултета Универзитета у Бањој Луци. Има дугогодишње искуство у раду у невладином сектору и раду преко интернета.
У слободно вријеме воли да учи, истражује и путује.
Пројекат ,,Глас права је глас развоја Републике” подржан је од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону путем конкурса за суфинансирање пројеката 2020. године.
