Данас, као и много пута досада у историји српског народа и његове државе постоје многобројна питања од националног интереса (као што су: питање Косова и Метохије, Републике Српске, покушаја сатанизовања Срба као агресорског и ратнохушкачког народа, покушај брисања националног идентитета у Црној Гори, разних покушаја ревизије историје итд…), а који многи данас сврставају у домен политике иако су модерни модалитети њиховог рјешавања далеко од политичких кулуара.
Пише: Душан Симанић
Као што сам рекао у уводу, можда као никада до сада, за наш народ који не живи само са двије стране Дрине него било гдје у свјету, потребна је бистра и модерна правна мисао која ће покушати да превазиђе ситно политиканство и понуди најбоља рјешења за горућа национална питања, те која би постигла свеопшти консензус и била прихватљива и за друге народе који Републику Српску и Србију сматрају за своју државу али и за међународну заједницу.
Свједоци смо дубоке историје правне мисли која постоји на територији данашње Републике Српске и Србије, те која је безброј пута досада показала свој квалитет и трајност, што нам пружа најважнији ослонац а то су капацитети које сигурно имамо како би на прави начин пронашли не само одговоре на тренутна питања већ и на нека будућа, а којих ће сигурно бити много.
Формално успостављање специјалних и паралелних веза између Републике Српске и Србије представља први корак ка јединству правне мисли које треба даље разрадити кроз многе институције, установе и удружења како би на крају дошли до најприхватљивијих рјешења за питања која су од виталног националног интереса, али и формирали платформу за дљу разреду и припрему за нека будућа искушења која нас сигурно чекају.
Једно од таквих удружења за које лично сматрам да има највише капацитета да одговори данашњим изазовима јер окупља правнике из свих пора друштва јесте Удружење правника које постоји у Републици Српској и Србији – односно Савез Удружења правника Србије и Републике Српске као кровно тијело које је настало повезивањем ова два удружења. Иако, као што сам већ рекао поменуто удружење има квалитетне капацитете они се данас углавном своде на проналажење и уједначавање позитивноправних рјешења, што и јесте важно али сматрам да њихова улога мора бити много видљивија те да им друштво мора дати много више простора и пажње те их на тај начин позвати да учествују у доношењу приједлога рјешења која морају бити видљива широј јавности. Корак даље би било свакако повезивање и дијаспоре чији су капацитети минимално искоришћени, а која би сигурно имала слуха за попуњавање празнина у односима са међународном заједницом.
Сигуран сам да надолазеће генерације младих људи које су осјетиле и живе у духу нових времена препознати потенцијале оваквих облика „удруживања“ правне мисли и тако им дати много више на значају, а све у циљу проналаска модерних и оргиналних рјешења која ће одговарати не само тренутним друштвеним потребама и изазовима него и будућим.
O aутору:
Душан Симанић, рођен 1996. године у Панчеву, дипломирао на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, тренутно студент на другом циклусу студија на Правном факултету Универзитета у Београду. Током студија активно учествовао у раду студентских преддтавничких тјела те као такав био предсједник Студентског парламента и студент проректор Универзитета у Источном Сарајеву, предсједник Савеза студената Правног Факултета, те активно учествовао у раду Уније студената Републике Српске.
Пројекат ,,Глас права је глас развоја Републике” подржан је од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону путем конкурса за суфинансирање пројеката 2020. године.
