Полазећи од уставне дефиниције Републике Србије као ,,државе српског народа” у новој спољно политичкој стратегији сасвим се основано треба поставити питање начина заштите припадника ове заједнице најпре у земљама насталим од Југославије , а потом и у земљама ,,старог” суседства.
Пише: Душан Јовановић
Када се говори о српској заједници у постјугословенским државама, битно је истаћи да су Срби у Босни и Херцеговини конститутивни народ.
Спољно политичка стратегија Републике Србије поред основних циљева , треба да укаже и на поједине вредности на којима ће се заснивати. То свакако подразумева пуно поштовање међунардног јавног права, као и промовисање начела сарадње и мирног решавања конфликата.
Што се тиче унутрашње сарадње између нашег народа , основа критика је што не постоји међусобна интеракција и сарадња између студената,младих и ђака наших главних градова , било да је нека заједничка акција или обележавање празника , било да је сарадња између студената на неком пројекту. Такође бих напоменуо , бар из личног искуства причам, да не постоји ни једна екскурзија основних или средњих школа да се иде у посете у главне градове или туристичке центре Републике Српске.
Врло је важно да млађе генерације , а и ми омладинци, да стварамо што чешће прилике за сусретима са нашим сународницима са оне стране Дрине. Толико тога имате да понудите, што у прелепим планинама и прелепим рекама, све до најбољих и најплеминитијих људи.
Свест о духовном, културном и просветном повезивању српског народа у Републици Српској и матици Србији најбоље се може продубити и ојачати кроз образовно васпитни систем односно преко адекватних наставних садржаја у школским програмима из националне историје, али и географије, српског језика, и књижевности у основним и средњим школама и на факултетима, преко научно-истраживачких института и традиционалних духовних и културних институција српског народа али и разних културних и певачких друштава, задужбина, музеја, организовањем књижевних сусрета, трибина, промоција књига у централним, регионалним и локалним библиотекама где би се развијала та свест о духовном и културном заједништву.
У том послу српске духовне и културне интеграције посебно место имају интелектуалци из Србије и Републике Српске који би требало да понуде један нови, озбиљан државно-политичко-друштвени модел који ће отворити будућност и перспективу за српски народ и његову државу.
У израду тог модела морају да буду укључене и најважније духовне институције српског народа, затим најзначајнији елементи српске баштине (обичаји, језик, култура, традиција, наука, уметност, књижевност), али и сва она најбоља достигнућа и вредности које је изнедрила европска, као и остале велике светске цивилизације.
О аутору:
Душан Јовановић , рођен 30.03.1993. завршио ,,Прву крагујевачку гимназију”,апсолвент на Економском факултету- рачуноводство и пословне финансије.
Потпредседник ,,Центра за руско-српску сарадњу – Зенит” у млађим категоријама репрезентативац у кошарци. Хоби: бициклизам,алпинизам, изучавање српске историје, повезивање братских народа. Покретач и реализатор хуманитарних акција.
Пројекат ,,Глас права је глас развоја Републике” подржан је од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону путем конкурса за суфинансирање пројеката 2020. године.
