У време када је српска дијаспора сигурно економски моћнија, а можда и бројнија од матице, повезивање ове две, у бити нераздвојне структуре, од круцијалног је значаја, како би геном српског народа могао да опстане, али и како би културни идентитет једног народа, био најпре очуван а затим и додатно унапређен.
Пише: Лазар Петровић
Ипак, повезивање дијаспоре и матице не сме се заснивати само на економској снази и пословним везама успешних Срба из дијаспоре који на основу својих иностраних ангажмана представљају можда и најбоље амбасадоре Србије у свету, већ и на системској сарадњи и унапређењу односа између Републике Србије и Српске.
У наставку текста биће представљен приказ пет кључних области у оквиру којих је потребно изградити јединствену сферу деловања Србије и Српске, како би се на тај начин створили услови за вођење стабилне и јединствене спољне политике, која у свом крајњем циљу треба да послужи успостављању бољих животних услова и повећању стандарда грађана како Републике Србије, тако и Републике Српске. Тих пет области су: политика, економија, образовање, здравство и инфраструктура.
Уколико говоримо о сфери политике, потребно је кренути од ноторне чињенице да „Јака Србија, представља основу за јаку Републику Српску”. Исти народ, који живи на два различита подручја, има своје право а донекле и обавезу да у свом политичком деловању које се испољава кроз акте и радње највиших државних функционера оба субјекта, поступа на усаглашен и јединствен начин. Иако се Република Српска не налази у саставу Републике Србије, иако је њен суверенитет и територијални интегритет у саставу федерације, неспорно, потребно поштовати, постоји велики број реалних политичких питања, у којима се потпуно легитимно и са потпуном правном залеђином положај Србије може користити за јачање положаја Републике Српске, и обрнуто. Само нека од тих „реалних политичких питања” како сам их горе назвао, јесу:
– Дејтонски мировни споразум, који по многима представља кључ за очување Републике Српске, а чији је, уосталом, Србија гарант.
– Питање Косова и Метохије и повлачење признања, његове независности, од стране држава чланица Уједињених Нација.
– Потенцијално чланство Републике Србије, али и Босне и Херцеговине(уз пристанак Републике Српске) у НАТО савезу.
Када је реч о економским питањима, ваља напоменути да подстицање међусобне сарадње и афирмација привредних субјеката из Републике Српске, на српском тржишту представља афирмативну меру, која је лако спроводива, а са друге стране потенцијално изузетно ефикасна. Царинске погодности, стављање акцента на повлашћени положај домаћих произвођача, могућност уговарања јавно-приватних партнерстава али и потенцијално успостављање царинске уније или слободне економске зоне између ова два међународна ентитета, јесу само неке од преференцијалних акција које могу бити предузете на потпуно здравим, легалним и правним основама, а све то уз додатни аргумент да ни Србија, али ни Босна и Херцеговина(па самим тим и Република Српска), нису чланице Светске трговинске организације.
Уколико говоримо о сфери образовања, важно је да истакнемо да постоји читав спектар различитих активности које могу поправити квалитет образовања у Србији и Српској, поготово када је реч o високошколским установама. Наиме, сарадња између универзитета која ће се постепено сужавати ка факултетима, а која може бити оличена кроз бесплатне размене студената, државне пројекте у које ће бити инкорпорисане и различите стручне студентске организације и стипендије које Република Србија може да пружи студентима из Републике Српске, у циљу бесплатног студирања у Србији, само су неке од могућности за побољшање квалитета образовног процеса и успоставу једног стабилног и развијеног система међусобне сарадње, у којем студенти из Српске и Србије уче о својој традицији, култури и кроз размену идеја и различитих ставова успевају да унапреде, и ојачају свој положај.
Здравство представља једну од области на чијем је унапређењу константно потребно радити без обзира на то о којој држави говоримо. Ситуација око вируса COVID19, додатно је закомпликовала ово питање, па су сада јединство и солидарност, вероватно битнији него икад. Позитивни потези око набављања различитих врста вакцина које је повукла Србија представљају добру полазну базу како би масовна вакцинација била спроведена у Србији, али и у Српској. Усавршавање медицинског кадра из Републике Српске, чије би обављање обезбедила Република Србија, како у Србији, тако и у партнерским земљама у иностранству, али и донације које Србија може да сервисира за обнављање постојећих и изградњу нових здравстевних објеката у Републици Српској, представљају потпуно легитимну опцију за рад на унапређењу здравствене заштите на подручју Републике Српске.
Поред чињенице да ваљана и квалитетна инфраструктура, сама по себи представља услов за повећање квалитета живота народа на једном подручју, она има и велики привредни, али и туристички значај. Као приоритет, требало би поставити изградњу аутопута на релацији Београд – Бања Лука. Ова инвестиција резултирала би ангажовањем многих домаћих грађевинских фирми, како кроз директне извођаче, тако и кроз ангажовање подизвођача, утицала би на смањене незапослености, допринела би повећању потрошње и куповне моћи грађана, а поред тога донела би и многе друге позитивне последице.
На основу свега наведеног, јасно је да партнерство, сарадња и ослањање Србије на Српску и Српске на Србију, представља, право, обавезу, а некада и нужност како би се постигли и остварили најопортунитетнији интереси српског народа са обе стране Дрине, а самим тим и поправио положај Србије и Српске на међународном плану.
О аутору:
Лазар Петровић је рођен 1998. године. Сарадник је у настави на предмету Уставно Право на Правном факултету Универзитета у Нишу. Студент је завршне године студија на истом факултету, а поред тога је и бивши студент правног факултета Универзитета „Mykolas Romeris“ у Литванији. Председник је и један од оснивача Студентске асоцијације „МААТ”. Стипендиста је Европске уније, Републике Србије и Фондације „Студеница”. Члан је Алумни Савета Фондације Студеница и Београдске Конференције Правника. Успешно говори енглески, а служи се и немачким језиком.
Пројекат ,,Глас права је глас развоја Републике” подржан је од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону путем конкурса за суфинансирање пројеката 2020. године.
