Заједништво

Давајући на значају многим другим стварима у времену у ком живимо, често као чланови једне заједнице заборавимо колико је битно да будемо повезани са члановима других заједница. Заправо, када су те две заједнице управо државе Република Србија са својом аутономном покрајином Косовом и Метохијом и држава Републике Српскa, онда ми као један народ све наведено не би смели да заборављамо. Наиме, ми смо заједнице са истом културом, историјом и сматрам да је јако битно да настојимо да одржавамо добре узајамне контакте и повезаност.

Пише: Милица Миџовић

Повезаност и сарадња је посебно битна и готово кључна када се ради о високошколским установама. Као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, сведок сам сарадње наведеног факултета са Правним факултетом у Бањој Луци, раније као студент и сада са друге стране катедре у улози сарадника у настави.

Правни факултет Универзитета у Бањој Луци већ дуги низ година показује своје гостопримство. Сарадња између ове две институције се успешно реализује већ дуги временски период. Осим струке, повезује нас је култура, судбина, осећај заједништва, исти народ.

Уназад толико година позитивних искустава са дружења организованих од стране студенских организација и сарадње на професионалном академском нивоу. А управо је та повезаност на студентском нивоу битна како би заједно могли да померамо границе и превазилазимо проблеме на које свакодневно наилазимо.

У ових неколико година увек смо, како су се сусрети ближили крају, тражили разлоге за нова виђења, трудећи се да наша сарадња буде сваки пут све боља, квалитетнија и садржајнија. Јако је битно да у томе не станемо и да заједничком сарадњом и даље тежимо побољшању услова и квалитета образовања у обе државе. Циљ би требало да буде да направимо чврст ланац као нераскидиву везу која ће учврстити везу превасходно између српске заједнице на Косову и Метохији и Бања Луке односно Републике Србије и Републике Српске.

Није нам довољна једна карика, потребан је низ, који подразумева везе између људи, установе које сарађују, студенте који одлазе једни код других, идеје које се размењују и када све то будемо постигли,  тада смо успели и тада наша борба неће бити узалудна. Ако смо заједно и ако се удружимо можемо очекивати да кроз рад на себи, као индивидуама дајемо допринос и друштву у ком живимо.

Сарадња, партнерство и узајамно поштовање између две заједнице, између Републике Србије и Републике Српске је нужност и неминовност. Битно је да својим малим али искреним доприносима остваримо функционалне везе којима ћемо допринети побољшању економских, друштвених, културних и политичких димензија. За то је битно одржавање међусобних контаката и подстицање настајања истих. Кључна је наша повезаност и опстанак на овим просторима а томе доприносе заједнички пројекти, студентске размене, студијске посете и друге активности чији се спектар у будућности треба ширити.

О аутору:

Милица Миџовић је сарадник у настави на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и докторанд на Правном факултету Универзитета у Београду. Усмерена је на јавноправну област – ужу радноправну научну област. Такође је ангажована на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја и координатор је пројекта у хуманитарној организацији „Бисерни осмех”.

Пројекат ,,Глас права је глас развоја Републике” подржан је од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону путем конкурса за суфинансирање пројеката 2020. године.